Investicioni fondovi

Investiranje je danas jedna od najvažnijih tema kada govorimo o očuvanju i uvećanju lične ili poslovne imovine. U vremenu kada inflacija stalno „jede“ vrednost novca, sve više građana Srbije počinje da razmišlja o različitim oblicima ulaganja - od nekretnina, preko štednje u bankama, do ulaganja na berzi. Jedan od načina koji sve više dobija na popularnosti jesu investicioni fondovi.

Ovaj vodič ima za cilj da na jednostavan, ali detaljan način objasni šta su investicioni fondovi, kako funkcionišu u Srbiji, koje vrste postoje, kako se ulaže, kakvi su rizici i koje su prednosti u poređenju sa drugim oblicima ulaganja. Ako ste početnik u svetu investiranja ili neko ko već ima iskustva, ovde ćete pronaći sve potrebne informacije da donesete pravu odluku.

 

Šta su investicioni fondovi?

Investicioni fond predstavlja poseban oblik kolektivnog ulaganja, gde se novac većeg broja investitora (građana ili pravnih lica) prikuplja na jednom mestu i potom ulaže u različite finansijske instrumente: akcije, obveznice, depozite, hartije od vrednosti, nekretnine ili druge imovinske oblike.

Investicioni fond vodi profesionalni društvo za upravljanje fondovima, čiji je zadatak da investira u ime klijenata, u skladu sa pravilima i ciljevima fonda. Na taj način, investitor ne mora sam da prati berzu ili tržište, već to umesto njega radi tim stručnjaka.

Fondovi funkcionišu po principu:

• više investitora ulaže novac,

• novac se spaja u jednu zajedničku „korpu“,

• upravljači ulažu u različite imovine,

• profit (ili gubitak) se raspodeljuje proporcionalno udelima investitora.

 

Istorijat i regulativa u Srbiji

Investicioni fondovi u Srbiji pojavili su se posle donošenja Zakona o investicionim fondovima 2006. godine, čime je stvoren zakonski okvir za njihovo osnivanje i rad. Prve licence društvima za upravljanje fondovima izdala je Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, koja i danas reguliše rad svih fondova i nadzire njihovu transparentnost.

Na domaćem tržištu trenutno posluje više desetina fondova, kojima upravlja nekoliko društava, često u vlasništvu banaka ili velikih finansijskih institucija. Investicioni fondovi u Srbiji su deo globalne mreže finansijskih instrumenata, ali se prilagođavaju domaćim propisima i potrebama investitora.

 

Vrste investicionih fondova

Kada govorimo o investicionim fondovima u Srbiji, možemo ih podeliti prema različitim kriterijumima. Najvažnija podela je na otvorene i zatvorene investicione fondove.

1. Otvoreni investicioni fondovi

Otvoreni fondovi su najrasprostranjeniji oblik ulaganja u Srbiji. Karakteriše ih to da:

• investitori mogu da ulažu ili povlače novac u bilo kom trenutku,

• nema fiksnog broja udela, već se oni stalno emituju i otkupljuju,

• vrednost udela se svakodnevno izračunava na osnovu neto vrednosti imovine fonda (NAV).

Primeri otvorenih fondova u Srbiji:

• novčani fondovi (najmanje rizični),

• obveznički fondovi,

• mešoviti fondovi,

• akcionarski fondovi (najrizičniji, ali potencijalno najprofitabilniji).

2. Zatvoreni investicioni fondovi

Zatvoreni fondovi funkcionišu drugačije:

• imaju unapred određen broj udela,

• u njih se ulaže samo u određenom vremenskom periodu,

• udele kasnije možete prodati na tržištu kapitala (berzi).

Zatvoreni fondovi su manje rasprostranjeni kod nas, ali se koriste za specifične investicije, poput ulaganja u nekretnine ili infrastrukturne projekte.

 

Vrste fondova prema strategiji ulaganja

Pored osnovne podele, fondovi se razlikuju i po vrsti imovine u koju ulažu:

1. Novčani fondovi - ulažu u depozite, trezorske zapise i hartije od vrednosti niskog rizika. Namenjeni su onima koji žele sigurnost i brzi pristup novcu.

2. Obveznički fondovi - fokusirani na državne ili korporativne obveznice. Donose umeren prinos uz relativno nizak rizik.

3. Akcionarski fondovi - ulažu u akcije kompanija, domaćih i stranih. Nisu za konzervativne investitore jer nose visok rizik, ali i mogućnost većeg prinosa.

4. Mešoviti fondovi - kombinuju akcije, obveznice i druge instrumente. Nude balans između rizika i prinosa.

5. Fondovi nekretnina (REIT) - ulažu u poslovne i stambene objekte, izdavanje i razvoj nekretnina. U Srbiji su još u povoju.

 

Kako funkcioniše ulaganje u investicioni fond?

Proces ulaganja u fond je jednostavan i uglavnom isti kod svih društava:

1. Odabir fonda - na osnovu ciljeva, rizika i strategije ulaganja.

2. Potpisivanje ugovora - sa društvom za upravljanje fondom.

3. Uplata sredstava - može biti jednokratna ili u vidu mesečnih uplata.

4. Dobijanje investicionih jedinica (udela) - proporcionalno uloženom iznosu i trenutnoj vrednosti udela.

5. Praćenje rezultata - investitor može pratiti kako raste ili pada vrednost njegovih udela.

6. Isplata ili prodaja udela - kada investitor odluči da izađe iz fonda, podnosi zahtev i dobija novac po trenutnoj vrednosti udela.

 

Prednosti investicionih fondova

Investicioni fondovi imaju brojne prednosti, zbog kojih sve više građana Srbije bira ovaj način ulaganja:

• Profesionalno upravljanje - stručnjaci prate tržište i donose odluke umesto vas.

• Diversifikacija - novac se raspoređuje u više instrumenata, čime se smanjuje rizik.

• Dostupnost - možete početi sa relativno malim iznosom (npr. već od 1.000 ili 5.000 dinara).

• Likvidnost - posebno kod otvorenih fondova, novac možete povući kada vam je potreban.

• Transparentnost - fondovi objavljuju redovne izveštaje, prinos i vrednost udela.

• Pristupačnost širokom krugu investitora - nije potrebno znanje o berzi, analizi kompanija i slično.

 

Rizici ulaganja u fondove

Kao i svaka investicija, ni fondovi nisu bez rizika. Najčešći rizici su:

• Tržišni rizik - vrednost udela može pasti ako padne tržište akcija ili obveznica.

• Valutni rizik - ako fond ulaže u strana tržišta, promene kursa mogu uticati na vrednost.

• Kreditni rizik - kod obvezničkih fondova postoji rizik da izdavalac obveznica ne isplati obaveze.

• Likvidnosni rizik - u retkim slučajevima fond može imati problem da proda određenu imovinu.

• Rizik od inflacije - ako inflacija raste brže od prinosa fonda, realna vrednost ulaganja se smanjuje.

 

Poređenje sa drugim oblicima ulaganja

Mnogi investitori se pitaju da li da biraju investicione fondove, štednju u banci, akcije ili nekretnine. Evo kratkog poređenja:

• Bankarska štednja - nudi sigurnost, ali prinos je nizak i često manji od inflacije.

• Direktno ulaganje u akcije - može doneti visok prinos, ali zahteva znanje i nosi veliki rizik.

• Nekretnine - sigurno dugoročno ulaganje, ali zahteva velika sredstva i nije likvidno.

• Investicioni fondovi - nude balans, profesionalno upravljanje i mogućnost da ulažete i male iznose.

 

Poreski tretman investicionih fondova u Srbiji

U Srbiji su prihodi ostvareni kroz investicione fondove oslobođeni poreza na kapitalnu dobit, što ih čini posebno atraktivnim u odnosu na direktno ulaganje na berzi. Oslobođenje važi sve dok investitor ne proda udele fonda.

 

Kako izabrati pravi investicioni fond?

Izbor fonda zavisi od vaših ciljeva, tolerancije na rizik i vremenskog horizonta:

1. Ako želite sigurnost i brzi pristup novcu → birajte novčane fondove.

2. Ako želite stabilan prinos uz nizak rizik → obveznički fondovi.

3. Ako ciljate dugoročni rast → akcionarski fondovi.

4. Ako želite balans → mešoviti fondovi.

Takođe, obavezno proverite:

• istorijske prinose fonda (iako nisu garancija budućih),

• reputaciju društva za upravljanje,

• naknade (ulaganje, izlazak, godišnje naknade).

 

Najpoznatiji investicioni fondovi u Srbiji

Na tržištu Srbije posluje više društava za upravljanje fondovima, često povezanih sa bankama. Najpoznatiji su fondovi kojima upravljaju:

• Raiffeisen Invest,

• Generali Investments,

• Erste Asset Management,

• Ilirika Investments,

• OTP Invest,

• Momentum Invest.

Ovi fondovi nude širok spektar opcija - od konzervativnih do rizičnijih.

 

Koliko može da se zaradi od investicionog fonda

Investicioni fondovi poslednjih godina postaju sve popularniji u Srbiji, jer nude mogućnost da građani i kompanije ulažu svoj novac u različite finansijske instrumente, a da pri tom ne moraju sami da prate berze, kupuju akcije ili obveznice, niti da svakodnevno donose odluke o trgovanju. Fondovima upravljaju profesionalni menadžeri, čiji je zadatak da u skladu sa definisanom strategijom ulažu sredstva investitora i ostvaruju prinos. Ali jedno od najčešćih pitanja jeste: koliko zapravo može da se zaradi od investicionog fonda?

Očekivanja i realnost

Kada se govori o zaradi, treba odmah naglasiti da investicioni fond nije štednja u banci. Na štednji je prinos unapred poznat, obično nizak, ali gotovo siguran. Kod fondova, prinos zavisi od tržišta, od trenutne ekonomske situacije, od politike centralnih banaka, ali i od toga koliko je rizik fonda visok. Dakle, zarada nije unapred garantovana, niti je ista za sve vrste fondova.

U proseku, na razvijenim tržištima, dugoročni prinos akcijskih fondova kreće se oko 6-8% godišnje, dok su obveznički fondovi obično na nivou od 2-4% godišnje. Kod nas, u Srbiji i regionu, prinosi mogu da variraju znatno više, jer tržišta još uvek nisu potpuno stabilna i razvijena. U dobrim godinama fond može doneti i preko 15% prinosa, dok u kriznim godinama može imati i negativan rezultat.

Vrste fondova i potencijalna zarada

Koliko ćete zaraditi najviše zavisi od tipa fonda u koji ulažete:

1. Novčani fondovi - ulažu u kratkoročne depozite, blagajničke zapise i slične instrumente. Rizik je minimalan, ali i zarada mala. Obično donose 1-2% godišnje, tek nešto više od kamate na štednju.

2. Obveznički fondovi - investiraju u državne i korporativne obveznice. Oni su konzervativniji, manje rizični od akcijskih, ali i dalje mogu doneti 3-5% godišnje, zavisno od kamatnih stopa i stabilnosti države ili kompanije koja izdaje obveznice.

3. Akcijski fondovi - ulažu u akcije domaćih ili stranih kompanija. Oni nose najveći rizik, ali i potencijal za najveću zaradu. Na duži rok, prosečan godišnji prinos može biti 6-10%, a u dobrim godinama i mnogo više. Sa druge strane, mogu se desiti i gubici, pa je ulaganje u ove fondove pogodno samo za one koji planiraju dugoročno.

4. Mešoviti fondovi - kombinuju obveznice i akcije. Prinos je obično između 3% i 7%, zavisno od raspodele ulaganja.

5. Fondovi rasta i razvojni fondovi - specijalizovani za ulaganja u brzorastuće kompanije ili specifične sektore (npr. tehnologiju, nekretnine). Potencijal za zaradu je veliki, ali i rizik je visok.

Primer proračuna zarade

Recimo da neko uloži 1.000 evra u akcijski fond. Ako fond ostvari prosečan godišnji prinos od 8%, nakon 10 godina taj ulog bi mogao da naraste na oko 2.158 evra (zahvaljujući složenoj kamati). Međutim, to je prosečan scenario - realno je očekivati da će neke godine doneti i +20%, dok druge mogu završiti na -10%. Na kraju, dugoročan trend je taj koji donosi prinos.

Kod obvezničkih fondova, isti ulog od 1.000 evra na prinos od 4% godišnje nakon 10 godina bio bi oko 1.480 evra. Razlika je očigledna - manji rizik, manja zarada.

Ako biste ulagali samo 1 godinu, zarada bi bila skromna. Kod fondova je ključ u vremenu - što duže ostavite novac da radi, to više složena kamata donosi efekta.

Porezi i troškovi

Kada se računa kolika je zarada, ne sme se zaboraviti da postoje i određeni troškovi:

• Naknada za upravljanje fondom - najčešće između 1% i 3% godišnje.

• Ulazne i izlazne provizije - neki fondovi naplaćuju ulazak ili izlazak, obično 1-2%.

• Porez na kapitalnu dobit - u Srbiji trenutno iznosi 15% na ostvareni profit.

Dakle, ako fond ostvari 8% prinos, a od toga se oduzme naknada od 2% i porez, realni prinos može pasti na 4-5%. Zbog toga je važno dobro proučiti uslove fonda pre ulaganja.

Rizik i psihologija investitora

Koliko ćete zaraditi zavisi i od vaše discipline. Mnogi investitori greše tako što povlače novac čim fond uđe u minus, plaše se većih oscilacija i tako propuštaju oporavak tržišta. Statistika pokazuje da investitori koji ostaju dosledni i ne povlače ulog u krizama na kraju ostvaruju znatno veće prinose. Dakle, za fondove je ključ strpljenje i dugoročan horizont.

 

Uporedni primer: fond vs. štednja

Ako stavite 1.000 evra na štednju u banci na 10 godina, sa prosečnom kamatom od 2%, imaćete oko 1.220 evra. Ako isti novac stavite u akcijski fond sa prosekom od 8%, dobićete oko 2.158 evra. Razlika je ogromna, iako oba načina ulaganja deluju skromno kada se gleda iz godine u godinu. Ovo jasno pokazuje zašto fondovi mogu biti mnogo isplativiji od klasične štednje, iako nose rizik.

 

Realne granice zarade

Treba biti realan - niko ne može obećati sigurnu zaradu od 20% godišnje. Takva obećanja obično znače da je u pitanju prevara ili visokorizična špekulacija. Kod fondova u Srbiji, realno je očekivati:

• Novčani fondovi: 1-2% godišnje

• Obveznički fondovi: 3-5% godišnje

• Mešoviti fondovi: 4-7% godišnje

• Akcijski fondovi: 6-10% godišnje (dugoročno)

Dakle, koliko može da se zaradi zavisi od toga koliko ste spremni da rizikujete i koliko dugo planirate da ostavite novac u fondu.

 

Praktični saveti za ulaganje u fondove

1. Počnite sa manjim iznosima dok ne steknete iskustvo.

2. Ne ulažite novac koji vam može hitno zatrebati.

3. Ulažite dugoročno - minimum 3 do 5 godina za akcijske fondove.

4. Redovno ulažite (npr. mesečno) da biste iskoristili efekat prosečne cene udela.

5. Ne paničite ako vrednost privremeno padne - fondovi su dugoročna igra.

 

Da li je ulaganje u investicioni fond bolje od ulaganja u poljoprivredu?

Investitori danas razmatraju različite opcije - od klasičnih finansijskih instrumenata poput investicionih fondova, do realnih ulaganja u poljoprivredu. U Srbiji posebno raste interesovanje za ulaganja u plantaže oraha, jer se godišnji povrat kreće između 12-18%, što je znatno više od prosečnih prinosa većine fondova.

Investicioni fondovi nude profesionalno upravljanje, diversifikaciju i jednostavnost ulaganja. Prinosi se razlikuju zavisno od tipa fonda - obveznički donose u proseku 3-5% godišnje, dok akcijski mogu ostvariti 6-10% na duži rok. Međutim, oni zavise od kretanja na finansijskim tržištima i često nose nestabilnost.

Sa druge strane, ulaganje u orahe tradicionalno se smatralo nelikvidnim - ako sami podižete plantažu, potrebno je vreme dok stabla uđu u rod, a izlazak iz investicije je složen. Međutim, kroz platformu Moja Zemlja, ulaganje u poljoprivredu postaje potpuno pasivno i likvidno. Investitor ne mora sam da upravlja plantažom, već može jednostavno da uloži, a kasnije po potrebi da proda svoj udeo drugom investitoru putem platforme. Na taj način spaja se visoka profitabilnost poljoprivrede sa fleksibilnošću kakvu nude finansijski instrumenti.

Dakle:

• Fondovi su pogodniji za investitore koji žele konzervativan prinos i veću diversifikaciju.

• Ulaganje u orahe preko Moje Zemlje pruža znatno veći potencijal zarade (12-18% godišnje), uz pasivno upravljanje i mogućnost izlaska iz investicije kada investitor to poželi.

Upravo ta kombinacija visokog povrata i likvidnosti čini ulaganje u orahe preko platforme atraktivnom alternativom tradicionalnim investicionim fondovima.